У гостима црквене заједнице при Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Буенос Аиресу у четвртак, 29 марта био је уважени и еминентни стручњак из области политикологије религије др Мирољуб Јевтић, професор на Факултету политичких наука у Београду.
Господин Јевтић је у Буенос Аирес дошао на позив Државног универзитета Аргентине и учествовао на интернационалном семинару ”Религија и Политика“ у организацији Универзитета Буенос Аирес.
Након тога професор је промовисао своју књигу ”Његош и ислам” и учествовао на трибини која је тим поводом уприличена у салону при Саборном Храму. Иначе др Мирољуб је као дугогодишњи пријатељ Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, више пута узимао учешће на трибинама при црквеним парохијама тако да је у Буенос Аиресу, радо виђен гост.
Трибину је благословио Његово Преосвештенство епископ диоклијски г. Кирил.
Као врстан познавалац ислама и Курана, професор Јевтић је истакао да о политичкој концепцији исламског учења говори са пуном професионалном одговорношћу човјека који тридесет година приочава ту доктрину, а која је провјерена и прихваћена на многим научним конгресима политиколога и социолога широм свијета од Аргентина, преко Чилеа, Велике Британије, Шпаније, Њемачке, Русије, Либије, Катара, Израела, Турске, Ирана, Индије, Бутана, Филипина, Нигерије, Јапана, Кине, Аустралије, Сад и Малезије.
Он тврди да ништа у Његошевом дјелу није приказано непромишљено и напамет, него баш онако како одговара изворном учењу вјеровјесника ислама Мухамеда.
Јевтић посебно истиче да Његош много дубље и правилније сагледава владавину ислама у нашим крајевима и даје једине могуће правце за ослобађање од исте.
-Његошева слика стварности је не само богатија и тачнија, него и далеко непосреднија и упечатљивија од оне коју нуде сувопарна уџбеничка казивања, казао је Јевтић истичући да се по друштвеној и политичкој актуелности својих порука и оцјена са Његошем нико не може упоређивати.
Професор тврди да Његошево виђење ислама и нема много везе са његовом религиозном суштином, већ, прије свега са његовом правном и политичком праксом која је настала на основу ислама.
Исламизација се на нашим просторима, сматра професор, сводила на издају вјере и традиције у најчистијем виду. Према њему главнину муслимана на нашим просторима чинили су управо Срби и Црногорци који су прелазили на ислам а не Турци како се то неправилно среће у уџбеничкој литератури.
-Зато Његош говори о истрази потурица, као о једном процесу борбе Православних Срба и Црногороца који су жељели да спријече ширење политичког поретка ислама, који уосталом, као чиста вјера ослобођена политике не постоји ни данас и не може ни постојати а да не изда Куран, истакао је др Мирољуб Јевтић.
Протођакон Никола Радиш, предсједник Црквене општине при Саборном храму захвалио се уваженом професору на дубоко стручној и умној анализи ове теме.
У току предавања се родила идеја да се књига ”Његош и ислам” преведе на више свјетских језика.
За потребе присутних људи који не знају српски језик, излагање је преводила Катарина Николић, професор шпанског језика која живи и ради у Буенос Аиресу. Предавању је присуствовао и Зоран Ђокић са супругом који ради при амбасади Републике Србије у Буенос Аиресу.
Епископ Кирило се захвалио професору Јевтићу и пожелио му усјешан будући научни рад.
Извор: Епархија Буеносаиреска и јужноцентрално америчка СПЦ
