У гостима црквене заједнице при Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Буенос Аиресу у четвртак, 29 марта био је уважени и еминентни стручњак из области политикологије религије др Мирољуб Јевтић, професор на Факултету политичких наука у Београду.

Господин Јевтић је у Буенос Аирес дошао на позив Државног универзитета Аргентине и учествовао на интернационалном семинару ”Религија и Политика“ у организацији  Универзитета Буенос Аирес.

Након тога професор је промовисао  своју књигу ”Његош и ислам” и учествовао на трибини која је тим поводом уприличена у салону при Саборном Храму. Иначе др Мирољуб је као дугогодишњи пријатељ Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, више пута узимао учешће на трибинама при црквеним парохијама тако да је у Буенос Аиресу, радо виђен гост.

Трибину је благословио Његово Преосвештенство епископ диоклијски г. Кирил.

Као врстан познавалац ислама и Курана, професор Јевтић је истакао да о политичкој концепцији исламског учења говори са пуном професионалном одговорношћу човјека који тридесет година приочава ту доктрину, а која је провјерена и прихваћена на многим научним конгресима политиколога и социолога широм свијета од Аргентина, преко Чилеа, Велике Британије, Шпаније, Њемачке, Русије, Либије, Катара, Израела, Турске, Ирана, Индије, Бутана, Филипина, Нигерије, Јапана, Кине, Аустралије, Сад и Малезије.

Он тврди да ништа у Његошевом дјелу није приказано непромишљено и напамет, него баш онако како одговара изворном учењу вјеровјесника ислама Мухамеда.

Јевтић посебно истиче да Његош много дубље и правилније сагледава владавину ислама у нашим крајевима и даје једине могуће правце за ослобађање од исте.

-Његошева слика стварности је не само богатија и тачнија, него и далеко непосреднија и упечатљивија од оне коју нуде сувопарна уџбеничка казивања, казао је Јевтић истичући  да се по друштвеној и политичкој актуелности својих порука и оцјена са Његошем нико не може упоређивати.

Професор тврди да Његошево виђење ислама и нема много везе са његовом религиозном суштином, већ, прије свега са његовом правном и политичком праксом која је настала на основу ислама.

Исламизација се на нашим просторима, сматра професор, сводила на издају вјере и традиције у најчистијем виду. Према њему главнину муслимана на нашим просторима чинили су управо Срби и Црногорци  који су прелазили на ислам а не Турци како се то неправилно среће у уџбеничкој литератури.

-Зато Његош говори о истрази потурица, као о једном процесу борбе Православних Срба и Црногороца који су жељели да спријече ширење политичког поретка ислама, који уосталом, као чиста вјера ослобођена политике не постоји ни данас и не може ни постојати а да не изда Куран, истакао је др Мирољуб Јевтић.

Протођакон Никола Радиш, предсједник Црквене општине при Саборном храму захвалио се уваженом професору на дубоко стручној и умној анализи ове теме.

У току предавања се родила идеја да се књига ”Његош и ислам” преведе на више свјетских језика.

За потребе присутних људи који не знају српски језик, излагање је преводила Катарина Николић, професор шпанског језика која живи и ради у Буенос Аиресу. Предавању је присуствовао и Зоран Ђокић са супругом који ради при амбасади Републике Србије у Буенос Аиресу.

Епископ Кирило се захвалио професору Јевтићу и пожелио му усјешан будући научни рад.

Извор: Епархија Буеносаиреска и јужноцентрално америчка СПЦ

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе Христос!

Са свијетлим Христовим васкрсењем из штампе је изашао нови, васкршњи (270) број образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, који отвара бесједа Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија „Мјера Његове љубави је Његов Крст“.  А мјера наше љубави било би наше служење Њему, или како поучава свештеник Филип Лемастерс у тексту „Научимо да видимо Христа и служимо Му у убогом Лазару“. Служење се препознаје и у самоодрицању, у посту. На празник Цвијети, у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару протојереј-ставрофор професор др Ненад Тупеша одржао је предавање под називом „Пост и крштење“, које „Светигора“  интегрално преноси.

Васкршњи број „Светигоре“ препун је занимљивих наслова, од наслова  егзегетичког текста „Символика бројева у Књизи Откривења“ архимандрита Јануарија (Ивлијева), другог дијела богословског текста „Светитељи као знак испуњења Божијег обећања човеку“, другог дијела путописа „Светиње Румуније“ протојереја ставрофора Обрена Јовановића, текста о чудотворној икони „Пећка Красница“, затим текста „Благовијести у нашем духовном и историјском трајању“ Предрага Вукића. И у овом, васкршњем, броју незаобилазни су поезија, помени, историја (наставак трећег дијела „Поп Ђоко Пејовић, командир са Грахова и дипломата о свом руху и круху“ Ника Јовићевића), актуелна саопштења (у овом броју је то Саопштење за јавност Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске). Ту су два реаговања. Једно је  осврт  митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на најављени закон о тзв. регистрoваном партнерству, а друго је владике Атанасија (Јевтића) „Псевдозилоти, артемаши, секташи у нашој Цркви од Косова до Јадовна“.

Како је протекао празник Светог Симеона Мироточивог у Подгорици сазнаћете из репортаже „Он нас је учинио народом Божјим“. Са Немањиног града проф. др Милош Ковић је поручио „Да се вратимо Завету Светог Симеона“, како и гласи бесједа коју је изговорио. А о завјетној српској земљи пише проф. др Богољуб Шијаковић „Косово и Метохија: између бруталне реалности и нормативне светости“. Брутална реалност је и овај пут, као и 1982. године подстакла на потписивање апела за заштиту српског живља и његових светиња на Косову. Тај апел из 1982. године нашао се међу васкршњим корицама „Светигоре“.

Можете прочитати и о успјеху фестивала  СПД „Јединство“ из Котора, који је  био лауреат на угледном Међународном фестивалу духовне музике у Бјелорусији, затим  „Сјећање на оца Лазара“ игуманије Јелене (Станишић) са промоције на представљању трећег издања књиге о оцу Лазару, игуману острошком – „Положи наду на Господа“. Наравно, на крају су хронике које описују протекле актуелне догађаје из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске.

Јереј Слободан Лукић свој богословски есеј „Смрти, гдје ти је жалац?“   започиње ријечима „Исходиште хришћанске вјере и наде јесте догађај Христовог Васкрсења“, које потврђују да је Васкрс празник над празницима.

М.Ж.

Књига Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“ добитник је књижевне награде „Марко Миљанов“ Удружења књижевника Црне Горе за 2017. годину.

Жири у саставу: Матија Бећковић (предсједник), Будимир Дубак (члан) и Владимир Поповић (члан) ову одлуку  је донио једногласно на сједници одржаној 25. априла 2018. године.

Награђену књигу објавила је ИИУ „Светигора“ – Цетиње у оквиру изабраних дјела Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (књига XXIV)  у библиотеци Свети Петар Цетињски.

Награда ће Митрополиту црногорско-приморском г.Амфилохију, аутору књиге „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“ , бити уручена у уторак, 8. маја у 12 часова испред музеја Марка Миљанова на Медуну.

Текст Образложења преносимо интегрално:

Удружење књижевника Црне Горе

Жири за награду „МАРКО МИЉАНОВ“

Образложење жирија за награђену књигу „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“ Митрополита Амфилохија (Радовића)

           У оквиру изабраних дјела Архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) „Светигора“ је 2017. године објавила двадесет четврти том, под насловом „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“. У књизи су сабрани есеји, бесједе, предавања и Житије Светог митрополита Петра II – Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца.

Његош је извор Амфилохијевог трајног надахнућа и изазова за тумачења, која настају већ дуже од пола вијека, у различитим приликама и поводима. Најранији текст у овој књизи датира из 1963. године, под насловом „Размишљања над Његошевом Биљежницом“. Већ у том младалачком раду двадесет петогодишњи богослов трага за коријенима цјелокупног Његошевог дјела, усредсређујући се, прије свега, на религијско-философске димензије и дубине Ловћенског тајновидца.

Током више деценија, нарочито откад је наслиједио славну катедру црногорских владика, Митрополит Амфилохије се непрекидно враћа Његошу, богонадахнуто понирући у загонетке и тајне највећег српског пјесника.

Након знаменитог дјела „Религија Његошева“ (1911) Светог Николаја Велимировића, књига Митрополита Амфилохија о Његошу најзначајније је дјело о религији Цетињског пустињака. Како и сам каже: „Много је проучаван утицај античке литературе, античке драме, епа и философије на Његоша, али не богослужбеног и литургијског језика“. И заиста, ко је позванији од Митрополита Амфилохија, и самог пјесника и великог богослова, да освијетли најдубље изворе Његошевог надахнућа. Он показује утицаје богослужбене поезије и литургије на Његоша, који је као пјесник, богослов и философ незамислив без Октоиха. Митрополит Амфилохије ту јединствену религију Његошеву открива непрекидно и доследно: од ране пјесме „Црногорац свемогућем Богу“ преко „Луче микрокозма“ и „Горског вијенца“, до „Биљежнице“ и Тестамента. Све код Његоша, и живот и дјело, у знаку је благодарности Господу.

Нарочиту цјелину у овој књизи представља „Житије Светог митрополита Петра II – Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца“, са тропаром и кондаком. У Житију Митрополит Амфилохије трага за генетским, географским и духовним коријенима, из којих је изникла и формирала се горостасна личност Његошева. Писац Житија уочава како се у „његовој младој пријемчивој души спаја ловћенски бескрај и Стричева молитвеност Цетињског манастира, огледани и спајани са плавим дубинама мора, као и одјеци подловћенског народног епа са тајнама природе, богословља и људске мисли“.

Уз основне биографске податке о Његошу Митрополит Амфилохије ставља тежиште на духовну и књижевну димензију Ловћенског тајновидца. Нарочито истиче његово ћутање, кад је „надахнут непрекидним богомислијем, знао, у духу молитвених тиховатеља, како свједоче савременици, дуго да ћути… Данима је ћутао, или гледајући тајне, или се враћајући од виђења“.

Дјело Митрополита Амфилохија „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“ својеврсни је мозаик, који у обиљу вриједне литературе о Његошу заузима јединствено мјесто. Захваљујући дубинским тумачењима Његошевог људског и књижевног портрета Митрополит Амфилохије представља незаобилазан путоказ за читање и разумијевање ремек-дјела, које Његоша ставља у саме врхове свјетске књижевности.

Стога се жири једногласно опредијелио да књижевна награда „Марко Миљанов“ припадне најугледнијем члану Удружења књижевника Црне Горе, Митрополиту Амфилохију, чије цјелокупно, велико дјело, оличава примјере чојства и јунаштва у данашњој, распетој Црној Гори.

У оквиру „Дана Светог Василија Острошког“ у сриједу, 9. маја у Парохијском дому у Никшићу је приређено вече сјећања на архимандрита Лазара (Аџића) некадашњег игумана Манастира Острог који се упокојио прије осамнаест година.

Присутнима је тим поводом представљена књига „Положи наду на Господа – Духовна поетика оца Лазара Острошког“ чији је аутор монахиња Јелена (Станишић) игуманија Манастира Ћелија Пиперска чији је обновитељ био управо архимандрит Лазар.

– Сам назив књиге „Положи наду на Господа“ живот је оца Лазара. Имао је неизмјерну љубав која само може да се да божјем човјеку и божјем угоднику који је све говорио дјелима, а мало ријечима којима човјека није удаљавао од Господа, него је увијек наводио на добра дјела, казао је на вечери у Никшићу протосинђел Климент Бољевић настојатељ Манастира Прасквице и један од духовних чеда острошког игумана.

Архимандрит Лазар рођен је 1948. године у Кокорину, код Гацка. Маја 1979. године замонашен је Манастиру Хиландар, а годину касније рукоположен је у јерођакона и јеромонаха. Од 1991. године био је игуман Манастира Острог.

Протосинђел Сергије (Рекић) настојатељ острошке светиње казао је да и данас тај манастир устројен по благословима, завјету и замаху оца Лазара који је „племенито дрво“ које се по плодоима познаје.

– Био је свети, свети човјек, светога живота, примали су од њега принципе и начине монашког живота. Сва братија коју сам затекао били су замонашени или постали искушеници за вријеме оца Лазара, и од њих сам се ја и учио првим корацима монашког живота. Некада је потребно бити благ, а некада одмах пресјећи неки проблем. Он је то изузетно добро знао. Кад би ме питали који би дар желио, то би био дар да умијем као он да распознам шта треба, шта не треба и како треба. И данас ћете у нашим келијама, готово свакој соби, просторији, наћи слику оца Лазара. Чврсто сам убијеђен, и осјећамо макар ми који смо ту крај њега, да те његове слике све више и више постају иконе и да ће то ускоро и сама Црква, ако Бог да и потврдити, истакао је протосинђел Сергије.

У трећем издању књиге о острошком игуману, казао је протојереј Слободан Јокић, сабрана су многа свједочанства људи који су познавали или се исповиједали код оца Лазара. Књига садржи и фото-албум из његовог живота, његова писма сестричини, и пјесме које су му посвећене.

– Био је човјек који се хранио молитвом и друге хранио њоме. Није раздвајао молитву од рада. Хранио је себе и друге тајном смирења и љубави. Зато су се његове гране стремљења и ишчекивања извиле до неба. Једном ријечју живио је у простору истинске православне слободе. Поред њега се питање постојања разобличава. Видиш га и помишљаш „жив је Господ“. Не дивиш се њему, већ исповиједаш своју вјеру у Бога. Он је у људима рађао новог човјека са новим чулима, радостима и стремљењима. Он их је учио да виде, чују и осјећају другачије – казао је протојереј Јокић.

О архимадриту Лазару говорила је и професор Нела Дабановић, а приказан је и документарни филм о њему који је снимио Радослав Станишић.

Искушеница Анђа читала је одломке из књиге, а у програму је учествовала и професор соло пјевања Тијана Блечић, која је наступила уз гитарску пратњу колеге Слободана Богдановића.

Световасилијевска литија Никшићем

Духовно-културна манифестација „Дани Св. Василија Острошког“, коју већ деветнаест година заредом организује Епархија будимљанско-никшићка Црквена општина Никшић, наставља се вечерас када ће, након празничног бдијења у Саборној цркви, у 20 часова у Парохијском дому владика Јоаникије уручити награду „Извиискра Његошева“ пјеснику Ранку Јововићу. О Јововићевом стваралаштву говориће предсједник жирија за награду проф. др Јован Делић и књижевник Иван Негришорац. Манифестација се завршава сјутра, на празник Св. Василија Острошког светом литургијом у никшићком Саборном храму, а потом ће у 18 часова улицама града кренути традиционална и величанствена Световасилијевска литија улицама Никшића коју ће предводити више архијереја.

Празник Св. Василија Острошког Чудотворца слава је и Манастира Острога гдје ће сјутра такође бити служена Света литургија.

Б.Б.

Извор: Дан

Испуњени Духа светога проговорише разним језицима

Приказ духовског, 271. броја „Светигоре“

На дан Свете Тројице, празника рођења цркве, из штампе је изашао 271. број „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, који је у знаку празника Свете Тројице и мајског засједања Сабора Српске православне цркве.

На правим страницама налази се бесједа „Шест стотина осамдесет година свједочења љубави Божије“, коју је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије изговорио на Тројичиндан у манастиру Стањевићи прошле године.

О тајни Свете Тројице по Светом Григорију Палами писао је владика Амфилохије у својој докторској дисертацији, чији приказ за „Светигору“ даје Дамјана Станишић. Са химнографијом Тројичиндана упознаће вас ђакон Павле Љешковић. А празник Свете Тројице је инспирација есеја монахиње Олимпијаде Кадић „Божанствене књиге – миомирис Светога Духа“. Они који су били испуњени Духа Светога јесу светитељи цркве Божије, док Алексеј Илич Осипов у истоименом богословском тексту каже „Светитељи – као знак испуњења Божијег обећања човеку“. Такав је наш отац Свети Василије Острошки чудотворац. О прослави Светог Василија пише Рајо Војиновић у репортажи „Свједочанство јединства Цркве Христове“. Једни од таквих светитеља, испуњених Духом Божјим били су и Момишићки мученици, од чијег страдања је обиљежено 330 година, о чему говори репортажа „Они су витешки дух православне Црне Горе“. Таква је и света новомученица Босиљка Рајичић, која је на мајском Сабору СПЦ прибројана Сабору светих, са чијим се животом можете упознати из представке Сабору СПЦ епископа рашко-призренског Теодосија „До смрти верна свом Обручнику“.

Иначе, са мајског засједања Светог архијерејског сабора СПЦ „Светигора“ интегрално објављује саопштење за јавност и поруку о Косову и Метохији. Тим поводом можете прочитати и Косовско-метохијски одговор Александру Вучићу протојереја-ставрофора др Велибора Џомића. Он потписује и приказ књиге „Задужбине Косова и Метохије – историјско, духовно и културно наслеђе српског народа“.  Косовска судбина је била судбина и руског конзула Григирија Шчербине, о коме између осталог за „Светигору“ говори историчар и балканолог Наталија Владимировна Лукина у интервјуу „Живот положио за српску завјетну земљу“.

Од текстова историјске садржине, „Светигора“ објављује сљедеће: „680 година манастира Стањевића (1338–2018)“ Луције Ђурашковић, „Литија на Ратац“ Вукоте Вукотића, „Поп Ђоко Пејовић командир са Грахова и дипломата о свом руху и круху“ Ника Јовићевића. У новом броју можете прочитати наставак путописа „Светиње Румуније“ протојереја-ставрофора Обрена Јовановића, као и други дио занимљивог егзегетичког текста „Символика бројева у Књизи Откривења“ архимандрита Јануарија (Ивлијева).

У рубрици поезија, у овом броју – стихови Андрије Радуловића. Ту је вијест да је овогодишњи добитник књижевне награде „Марко Миљанов” митрополит Амфилохије,  а добитник награде „Милуновић, Стијовић, Лубарда“ проф. мр Мирко Тољић. Објављен је животопис новоизабраног епископа диоклијског Методија Остојића. У духовски „Светигорин“ поменик су уписана имена Петра Пејовића и двије подвижнице косовско-метохијске – мати Ефросиније и схимонахиње Анастасије.

Поред саборских саопштења „Светигора“ преноси реаговање Митрополије црногорско-приморске на текст „СПЦ признаје свјештенике који су 1998. хиротонисали митрополита ЦПЦ Михаила”, као и Саопштење Cвeштеног синода Васељенске патријаршије о покајању бугарских епископа и анатемисању Мираша Дедејића. Објављена је и васкршња порука Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. А сама прослава Васкрса у Митрополији црногорско-приморској описана је у репортажи „Да нас просвијетли свјетлост која побјеђује смрт“. Последње странице „Светигоре“ предвиђене су за хронике најактуелнијих дешавања из цркве, као што је рецимо посјета Русији делегације професора Цетињске богословије.

М.Ж.

Испуњени Духа светога проговорише разним језицима

Приказ духовског, 271. броја „Светигоре“

На дан Свете Тројице, празника рођења цркве, из штампе је изашао 271. број „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, који је у знаку празника Свете Тројице и мајског засједања Сабора Српске православне цркве.

На правим страницама налази се бесједа „Шест стотина осамдесет година свједочења љубави Божије“, коју је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије изговорио на Тројичиндан у манастиру Стањевићи прошле године.

О тајни Свете Тројице по Светом Григорију Палами писао је владика Амфилохије у својој докторској дисертацији, чији приказ за „Светигору“ даје Дамјана Станишић. Са химнографијом Тројичиндана упознаће вас ђакон Павле Љешковић. А празник Свете Тројице је инспирација есеја монахиње Олимпијаде Кадић „Божанствене књиге – миомирис Светога Духа“. Они који су били испуњени Духа Светога јесу светитељи цркве Божије, док Алексеј Илич Осипов у истоименом богословском тексту каже „Светитељи – као знак испуњења Божијег обећања човеку“. Такав је наш отац Свети Василије Острошки чудотворац. О прослави Светог Василија пише Рајо Војиновић у репортажи „Свједочанство јединства Цркве Христове“. Једни од таквих светитеља, испуњених Духом Божјим били су и Момишићки мученици, од чијег страдања је обиљежено 330 година, о чему говори репортажа „Они су витешки дух православне Црне Горе“. Таква је и света новомученица Босиљка Рајичић, која је на мајском Сабору СПЦ прибројана Сабору светих, са чијим се животом можете упознати из представке Сабору СПЦ епископа рашко-призренског Теодосија „До смрти верна свом Обручнику“.

Иначе, са мајског засједања Светог архијерејског сабора СПЦ „Светигора“ интегрално објављује саопштење за јавност и поруку о Косову и Метохији. Тим поводом можете прочитати и Косовско-метохијски одговор Александру Вучићу протојереја-ставрофора др Велибора Џомића. Он потписује и приказ књиге „Задужбине Косова и Метохије – историјско, духовно и културно наслеђе српског народа“.  Косовска судбина је била судбина и руског конзула Григирија Шчербине, о коме између осталог за „Светигору“ говори историчар и балканолог Наталија Владимировна Лукина у интервјуу „Живот положио за српску завјетну земљу“.

Од текстова историјске садржине, „Светигора“ објављује сљедеће: „680 година манастира Стањевића (1338–2018)“ Луције Ђурашковић, „Литија на Ратац“ Вукоте Вукотића, „Поп Ђоко Пејовић командир са Грахова и дипломата о свом руху и круху“ Ника Јовићевића. У новом броју можете прочитати наставак путописа „Светиње Румуније“ протојереја-ставрофора Обрена Јовановића, као и други дио занимљивог егзегетичког текста „Символика бројева у Књизи Откривења“ архимандрита Јануарија (Ивлијева).

У рубрици поезија, у овом броју – стихови Андрије Радуловића. Ту је вијест да је овогодишњи добитник књижевне награде „Марко Миљанов” митрополит Амфилохије,  а добитник награде „Милуновић, Стијовић, Лубарда“ проф. мр Мирко Тољић. Објављен је животопис новоизабраног епископа диоклијског Методија Остојића. У духовски „Светигорин“ поменик су уписана имена Петра Пејовића и двије подвижнице косовско-метохијске – мати Ефросиније и схимонахиње Анастасије.

Поред саборских саопштења „Светигора“ преноси реаговање Митрополије црногорско-приморске на текст „СПЦ признаје свјештенике који су 1998. хиротонисали митрополита ЦПЦ Михаила”, као и Саопштење Cвeштеног синода Васељенске патријаршије о покајању бугарских епископа и анатемисању Мираша Дедејића. Објављена је и васкршња порука Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. А сама прослава Васкрса у Митрополији црногорско-приморској описана је у репортажи „Да нас просвијетли свјетлост која побјеђује смрт“. Последње странице „Светигоре“ предвиђене су за хронике најактуелнијих дешавања из цркве, као што је рецимо посјета Русији делегације професора Цетињске богословије.

М.Ж.

ЦЕТИЊЕ, 1. АПРИЛА (Светигора прес) – Закорачили смо у Велики и свети пост да би што чистији дочекали Васкрсеније Христово. У томе може да нам помогне и нови 224. великопосно-благовјештански  број «Светигоре», образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске својим богатим и разноврсним садржајем. Да помогне у смислу упознавања са тајном Великог поста и празника који претходе Васкрсу. Један од тих празника су Благовијести. О том изузетном догађају цијеле људске историје говори бесједа Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија „Првина свеукупног домостроја спасења“, коју је изговорио прошле године на празник Благовијести, у манастиру Бешка. Са светитељима који су се борили  против јеретика и извојевали борбу за исихастичку духовност упознаћете се кроз богословску тему „Развој исихастичке духовности до четрнаестог вијека“, јерођакона Никона Кокотовића. А о једном од тих светилника, светом Григорију Палами, говорио је Митрополит сурошки Антоније (Блум).

У прилог јубилеју 200 година од Његошевог рођења «Светигора» је објавила рад Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија  под називом «Богословско-молитвени лик Петра Другог Петровића Његоша», преузет из зборника радова са научног скупа одржаног у Херцег Новом. «Плео је вијенце јунацима» је назив огледа Божа Ђурановића о народном гуслару Јеврему Ушћумлићу. А етика чојства и јунаштва је тема есеја мр Слободана М. Чуровића «Јеванђелски етос у дјелу Марка Миљанова Поповића».  Једном другом етосу, етосу материнства и узорним мајкама посвећена је књига ђаконисе Оливере Балабан «Мајке хришћанке», о којој се можете информисати у новој «Светигори». Ту је још један бритак приказ под називом «Килибардина монтенегрологија» Раја Војиновића.

Ове године прославља се 900 година светородне лозе Немањића. О прослави светосимеоновског сабора у Подгорици говори репортажа «Црна Гора – Немањина колијевка», коју допуњује посланица архимандрита Методија, игумана хиландарског, упућена светосимеоновском збору у Подгорици. Овдје је и још једна посланица  «Посланица из сужањства» утамениченог архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована.

Поводом  100 година од Балканских ратова монах мр Павле Кондић пише о ослобађању Рашке и  Метохије 1912. године. О Косову, пољу жртвеном, «Крстопоље и Сретење, у нади Васкрсења» на Задушнице је бесједио умировљени Епископ Атанасије.

У новом броју можете прочитати о савременом чуду које се десило пред копијом иконе Мајке Божје «Свецарица» у Кијеву, о томе одакле потиче израз «Пут до пакла је поплочан добрим намјерама», затим о италијанском граду Лорету и његовој чувеној катедрали. Ту је и сјећање Радомира Р. Булајића под називом «Два пријетеља». У рубрици из медицине др Драгица Бојовић пише о новим препаратима биљне апотеке Свети Василије Острошки. У редовној рубрици помен «Светигора»  доноси репортажу о четрдесетици игумана Луке (Анића). Поезију у овом броју представљају стихови Милутина Вековића и Невена Милаковића. Ту је и саопштења за јавност са последњег засједања Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске, као и писмо Владике Амфилохија господи Штефану Филеу и Елману Броку «Кривокапић дезинформисао Европски парламент».

На крају кроз хронике из Помјесних црква, отачаствене Цркве и Митрополије црногорско-приморске сазнаћете мноштво новости и актуелности из православља, као и занимљивости из свијета.

Историја Митрополије црногорско-приморске до 1918. године (кликни на линк овдје или слику испод)

 
Историја Митрополије црногорско-приморске 1918-2009. (кликни на линк овдје или слику испод)

Мир Божји! Христос се роди! Ријечи „Загрлимо љубављу Божијом једни друге“ из бесједе коју је Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије изговорио на Божић прошле године јесу срж и максима овог броја, јер је у њима садржан не само смисао Божића, него и нашег постојања. Те ријечи су увод у ново, 268. божићно издање Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Одмах за њима слиједи бесједа „Љубав према ближњем“ свештеника Владимира Милутиновића. Затим се нижу текстови у духу празника: „Недеља по Божићу“, о праведном Јосифу протојереја Дејвида Мозера, „Божићно писмо“ Ивана Иљина, „Господ се зацари, у лепоту се обуче“ митрополита јарославског Јована,  „Христови  полажајници“ монахиње Олимпијаде Кадић.

Божић је породични празник и неколика текста у новом броју говоре о породици и породичним односима. Ђакон Никола Јанакос у катихетском огледу поставља питање „како разговарати са децом?“, игуман Нектарије Морозов говори о односима родитеља и дјеце „Љутња на родитеље – ко сноси кривицу?“, питајући се зашто је данас толико много старих родитеља усамљено? Епископ бруклински Николај пише о улози жене у Православној цркви. Примјер православној жени свакако је Пресвета Богородица. Сазнаћете нешто о њеној чудотворној Клисијарској икони Мајке Божије. Монахиња Корнелија Рис свједочи о једном чуду Свете Ксеније Петроградске у  Окланду „Знаш где да идеш!“. Ту је и житије светитеља који се празнује у предбожићним данима, „Мученичка смрт Светог Игњатија Богоносца“.

Ђакон Павле Љешковић бави се темом црквене умјетности, конкретно поезијом Св. Романа Мелода. У рубрици поезија заступљени су стихови Батрића Бабовића. У рубрици историја Нико Јовићевић пише о попу Ђоку Пејовићу, командиру са Грахова и дипломати.

Из репортаже ђакона Влада Јарамаза сазнаћете како је изгледала посјета митрополита Амфилохија Епархији буеносајреској и централно-јужноамеричкој. Ове године широм свијета одржане су прве прославе светог Мардарија Ускоковића, како каже теолог Александар Вујовић у тексту „За Цркву Христову и за светитеље Божије не постоје границе“. Једна таква прослава описана је у репортажи „Прослава Светог Мардарија Љешанско-либертивилског у Петрограду“.

Његово Блаженство архиепископ охридски и митрополит скопски г. Јован говорио је за Радио Светигору о недавним покушајима Македонске расколничке цркве да се стави под скут Бугарске патријаршије, што је часопис Светигора пренио у овом броју „Мајка Црква једино Српска православна црква“.

У новом броју дат је приказ књиге „Црквени живот у Црној Гори у 18. и 19. вијеку“ протојереја Слободана Бобана Јокића. У божићном помену под називом „Свједок безгробне војске“ налази се име новопочившег Владимира Никлановића. Др Драгица Бојовић у рубрици медицина подсјећа на корисне састојке цвекле.

На самом крају су хронике из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске, у оквиру којих је издвојен кратак животопис новог светитеља  Православне цркве, старца Јакова Цаликиса.

Чаробно божићно, а суштаствено истинско доимање свијета, Светигора допуњује другим дијелом апологетског текста Милана Церовине „Твоје је Слово све из ничега створило“, о дарвинистичком (случајном) еволуционизму као теорији, али не и научној истини.

М.Ж.

Четворокњижје „Љетопис новог косовског распећа“ Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија преведено на руски језик. Издавачи: „Светигора“ и Руски институт за стратешка истраживања. 

Издавачка кућа „Светигора“, у сарадњи са Руским домом у Београду, организовала је  на дан Света Три Јерарха, 12. фебруара 2018. године, промоцију књиге „Љетопис новог косовског распећа“ Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Вече је почело видовданском химном црногорског књаза Николе „Онамо, `намо“ у извођењу а капела састава Србски православни појци, а потом је приказан филм „О Косово, грдно судилиште“ у режији православне Немице Ксеније Хајнбухер, која је студије режије завршила у Немачкој, а данас живи на Валаму. У овом документарном филму потресно сведочанство о страдању невиних и недужних Срба на Косову и Метохији казују преживели сродници, као и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Филм је титлован на руском језику.

Уводно слово о књизи, која је поменик новог косовског страдања и још једног новог сведока косовске Голготе, а у којој су пописани Срби, нови страдалници и мученици, казивао је протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.

„До Крима и Владивостока стигла је вест да су Светигора и Руски институт за стратешка истраживања објавили књигу  митрополита црногорско-приморског Амфилохија Љетопис новог косовског распећа на руском језику, и то одмах по објављивању на српском језику. Част да напише прослов овој књизи припала је г. Александру Конузину, донедавном амбасадору Руске Федерације у Србији, и историчарки Јелени Гусковој. Књигу су превеле гђа Наталија Лукина и гђа Светлана Луганска,“ истакао је крстоносни прота Џомић и додао. „Све оно што се на великомученичком Косову и Метохији догађало и што се догађа од нових и старих агарјана, посебно од 12. јуна 1999. године до дана данашњег, изнето је у овим књигама.“

Ово аутентично сведочанство преведено на руски језик јесте и најцеловитија хроника  и, како каже протојереј-ставрофор Џомић, она је и „жртвопис за све што се догађало на нашој новој свенародној голготи; ово је књига о чојству и јунаштву, али је и књига о нечовештву и кукавичлуку…“

Духовна сазерцања и понирања у дубину нашег косовског распећа чине још једну потку ове књиге изложену кроз духовна Митрополитова размишљања и о онима који су пали у грех отимања и грађења некакве своје куће на хиљадама убијених Срба.

„Од речи и реченица Митрополитових у косовско-метохијским књигама само су потресније фотографије Митрополита који је са свештеницима, присутним протојерејим-ставрофорима Радомиром Никчевићем, Миљком Корићанином, Радивојем Панићем и другима, у то време сакупљао убијене Србе, распала људска телеса по косовско-метохијским урвинама, сахрањивао их и читао им опела, почев од силоване и преклане Марице Мирић до других имена невиних жртава, чија је имена Митрополит сачувао од незаборава у овој књизи,“ казао је отац Велибор Џомић и додао да књиге предочавају оно што се данас једва и стидљиво предочава јавности – лицемерје војних снага које су током те 1999. године запоселе и окупирале Косово и Метохију.

Мр Живојин Ракочевић је казао: „Већ три деценије постоје три јединствене књиге које у нашем времену прате проблем Косова и Метохије: прва књига је Од Косова до Јадовна умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија, у скоро поновљеном деветом издању; друга књига је Задужбине Косова и Метохије, коју је приредио Живорад Стојковић са сарадницима 1987. године. Пре неколико година ова књига је доживела енглеско издање (Епархија западноамеричка, епископ Максим). Прошле године се појавило треће проширено издање Епархије рашко-призренске, по благослову Владике Теодосија. Трећа књига је Љетопис новог косовског распећа, дело које вечерас испраћамо на пучину руског језика. Са научне стране, дело је несумњиви документ, историјски извор, друштвена анализа контролисаног хаоса, дефиниција и одговор на питање сукоба великих сила, као и манифестација њихових односа  на територији која је послужила као  историјски преседан и прекретница. Духовност, европски хришћански концепт, православни и светосавски развој, српски косовски завет – дубоко су преиспитани у овим књигама, и то: у односу Бог – личност,  ја – други, ми – идеологија и глобализација.“

О књизи је говорио и новинар из Америке Срђа Трифковић, који је навео да је књига безвремено сведочанство и хроника крвавих догађаја, стварних у времену, те и да Срба једва има у траговима, како на Космету, тако и у Хрватској и Федерацији БиХ.

Академик Матија Бећковић је рецитовао своје три песме Косово поље, Лазар и Амфилохије.

На крају се обратио митрополит Амфилохије, прво изразивши велику захвалност Руском дому на указаном гостопримству, наводећи да су Руси и Русија увек бранили Косово и Метохију, при чему је поменуо и руског конзула Шчербина, који је, како је рекао, у турско време убијен на скоро истом месту где и лидер Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ Оливер Ивановић.

„Косово и Метохија постаје место где се проверава судбина, не само Срба и браће Албанаца, него и модерног света, Европе и Америке“, казао је Високопреосвећени Митрополит и додао: „Уверен сам да је цар Лазар био и биће победник“.

Митрополит Амфилохије је подсетио и на велику жртву руског цара Николаја Другог који је настрадао јер је устао у заштиту тадашње Србије и Црне Горе.

Према Митрополитовим  речима, они који су некада бомбардовали Србе, бомбардовали су их и сада, угрожавајући достојанство и својих држава, Америке и Европе, и настављајући безумну нечовечну политику, што се посебно одразило на Косову и Метохији.

Да подсетимо: Митрополитови дневнички записи из Метохије из 1999. године, након Кумановског споразума којим је окончана тромесечна војна агресија НАТО пакта на СРЈ, као и о његови текстови, есеји и интервјуи о Косову и Метохији били су инспирација за два филмска остварења: „Ви идите – ја нећу“ редитеља Хаџи Александра Ђуровића и „Косово – универзум бола“, аутора Ранка Ђиновића.

Представљању књиге присуствовали су архимандрит Стефан (Шарић), настојатељ Спомен-храма Светог Саве у Београду; протојереји-ставрофори Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; др Драгомир Сандо, директор Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке; Трајан Којић, старешина цркве Светог Марка; Миљко Корићанин, старешина цркве Светог Георгија; Димитрије Калезић и Радивој Панић, као и бројно београдско свештенство, ђакон Саво Лазић из Епархије шабачке, где је ова књига недавно такође представљена. Протојереј-ставрофор  Радомир Никчевић,  директор Издавачко- информативне установе Светигора; Светлана Луганска, преводилац; г. Симо Спасић, председник Удружења за киднапована и убијених на Косову и Метохији; Ранко Ђиновић, косовско-метохијски писац; Никола Живковић, новинар и публициста из Берлина; гђа Љиљана Булатовић, новосадски новинар; Милијана Балетић, представници Удружења српских домаћина, као и многобројни пријатељи и сарадници из Београда и других српских градова, из Републике Српске и српског расејања такође су били присутни. Вече је водила гђа Марина Рајевић Савић.

Зорица Зец

Извор: спц